Prsten

Verenički prsten je uvek bio simbol vernosti i ima veoma dugu tradiciju. Stari Egipćani su smatrali da je prsten simbol vezivanja i neraskidivosti braka i darivali su ga kao znak vernosti i ljubavi. Zapadna kultura je vereničko prstenje posmatrala isto tako uz neke male izmene. Na primer, uvreženo je bilo da se verenički prsten nosi na levoj ruci, a posle venčanja da se prebacuje na desnu. Prvo vereničko prstenje sa dijamantima potiče još iz 15. veka. Ovu tradiciju je započeo 1477. nadvojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je dijamantski prsten poklonio Mariji Burgendlanskoj, svojoj budućoj supruzi. Dijamant je simbolisao večnu ljubav, a zbog svoje trajnosti. Dijamant kao obavezan deo vereničkog prstena se zadržao u nekim zemljama, poput SAD i Kanade i obično se nosi na levoj ruci, dok se u Poljskoj, Ukrajini i Srbiji, na primer, nosi na desnoj. Hrišćani su već u ranom hrišćanstvu uveli prstenje kao simbol braka. Darivanje vereničkog i venčanog prstenja se javilo odvojeno početkom 19. veka. Puritanci su tokom 16. i 17. veka odbacivali ove simbole kao nepotrebne i devojke bi umesto vereničkog prstena dobijale naprstak. Koristile bi ga kako bi vredno šile sve do svoje udaje. Tada bi se odsekla kapica naprska i ostajao bi metalni obruč koji bi služio kao burma. Udate Rimljanke su nosile verenički (ili venčani) prsten na srednjem prstu, jer se verovalo da od njega polazi jedan nerv (tzv. amoris) ili vena ljubavi i ide pravo do srca. Zbog toga, ona prima emociju onoga ko ga daje prema onome ko ga nosi.

Dizajn

Poput ostalog nakita, verenički prsten može znatno da se razlikuje u zavisnosti od materijala, dizajna, kamenja koje se koristi ili već po nekom drugom specifičnom zahtevu. Cena vereničkog prstenja sa dragim kamenom zavisi od vrste kamena, karata, težine, boje, bistrine i kvaliteta brušenja, a manje od oblika kamena, stila brušenja i nekih specifičnih zahteva. Prema nekim savetima, metal koji će se birati zavisi od samog dijamanta. Ukoliko je dijamant bezbojan, bolji je beli metal, belo zlato (najčešće 14- ili 18-karatno), ređe platina. Ako je dijamant manjeg kvaliteta, pa tako zamućen, bolji je izbor žuto zlato.[4] Neki ljudi preskupe dijamante zamenjuju sintetičkim kamenjem cirkonijumom. Takođe savet je da bez obzira da li je prsten moderan ili klasičan, svakako bude romantičan, ali pre svega kvalitetan i udoban jer se nosi dugi niz godina.