Nakit Nova Nada

Nakit čine ukrasni predmeti. To su obično predmeti koje ljudi stavljaju kao ukrase na telu, obući i odeći. Ranije su ih proizvodile zanatlije ili umetnici, danas se time bavi, ređe, primenjena umetnost, a sve se više proizvode masovno, u serijskoj proizvodnji. Čovek je počeo sa ukrašavanjem, odnosno obeležavanjem svoga tela još u praistoriji, u početku su to bili oblikovani predmeti od kostiju, kamena ili školjki a kasnije se koristio metal i staklo. Posebnu važnost imao je nakit kod bliskoistočnih naroda, Sumeraca, Vavilonjana, Hetita, Egipćana. Bio je u upotrebi, naravno i kod antičkih naroda Grka, Rimljana, i drugih, a nastavio je da se upotrebljava i u Vizantiji i zapadnoevropskim feudalnim državama. Neki od tih predmeta su i do danas sačuvani. U novijoj istoriji za nakit je više korišćeno drago kamenje i plemeniti metali odnosno umetnički predmeti izrađeni od njih Nakit je često bio i nacionalno obeležje, deo folklora i tradicije pa je to i do danas ostao. U dvadesetom veku je razvoj nauke i tehnologije doveo da stvaranja novih oblika i nove vrste nakita uz zadržavanje starih i njihovu modifikaciju.

Burme i prstenje

Venčani prsten je verovatno najbitniji komad nakita u vašem životu. Sve ostale ogrlice možete da bacite, kupite novu narukvicu, izgubite svaki prsten – osim ovog. Nosićete ga od dana kada se venčate do… Nema “do”. Nosićete ga zauvek.Da li ste znali da burme datiraju još iz starog Egipta, odnosno od 9. veka pre ove ere? Krug je za njih bio simbol večnosti i nosili su ga na levoj ruci, na prstenjaku jer su verovali da se odatle vena spaja sa srcem. Rimljani su ga nosili na istom mestu, ali zato da bi obeležili da žena pripada svom mužu, tj. da je njegova svojina. Kovali su je od gvožđa. Tek od 19. veka se burme prave od zlata: do tada su se pravile od trave, kože, kamena ili nekog drugog metala.